O Kopaoniku se može mnogo pisati, to je Planina gde se u roku od sat vremena može promeniti sva četiri godišnja doba, može se desiti da ste stigli i snega nema i dok udjete u kafić na jedan čaj i u roku od pet minuta sve se zatrpa i napada i do dva metra snega… Sunce ume da prži i sneg da pada i kada se sve sagleda, Kopaonik je najlepša planina u Srbiji!
Mi obavljamo česte prevoze ka Kopaoniku, prevozimo Kvadove, nameštaj, robu i sve što vam je potrebno, jednostavno mi prevozimo sve 00:24
Kopaonik je najveći planinski masiv Srbije i jedan od najlepših ski centara ovog dela Evrope, udaljen 290 km od Beograda. Skijaški centar Kopaonik prostire se na oko 62 km staza i ski puteva uređenih za alpsko i nordijsko skijanje. U okviru ski centra postoje 24 žičare i ski lifta sa ukupnim kapacitetom od 32.000 skijaša na čas. Sistemom za veštačko osnežavanje pokriveno je 97 % skijališta što sezonu skijanja produžuje do meseca maja. Kopaonik poseduje tri staze po FIS standardima za slalom i veleslalom ali i 20 km (rute 3 km, 5 km i 10 km) uređenih staza za nordijsko skijanje. U okviru skijaškog centra nalazi se snowboard park, osvetljena staza za noćno skijanje, ski i snowboard škole za decu i odrasle ali i niz drugih sadržaja poput: igraonica za decu, ski vrtića sa pokretnom trakom, snow park u kome se organizuju mnoga takmičenja domaćeg i međunarodnog karaktera.
Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje ova “Sunčana Planina” sačinjena od šumsko pašnjačkih zona ima prosečnu godišnju temperaturu 3,7 °C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, zadržavajući se prosečno 160 dana godišnje. Najviši vrh ovog planinskog masiva je Pančićev Vrh sa 2017 m nadmorske visine, a sam planinski masiv je dobio naziv po velikom rudnom bogatstvu koje je na njemu eksploatisano.
Ukoliko ste imali priliku da boravite na Kopaoniku, ali i mogućnost da ga uporedite sa drugim ski centrima gde ste boravili, ne može se poreći činjenica da je ovo skijački centar sa jedinstvenim noćnim životom.
Prostor Kopaonika obiluje kulturno istorijskim spomenicima (Studenica, Žiča, Sopoćani, Đurđevi Stupovi, Ras), endemskim vrstama flore ( čuvarkuća, kopaonička ljubičica, Pančićeva režuha, srpski lan, Pančićev vijuk, runolist i dr. ), ali i bogatom funom (suri orao, sivi soko, divlja mačka). U regionu plаnine nalazi se dosta termalnih izvora što je pogodovalo razvoju banjskog turizma. Najpoznatije banje ovog kraja su : Vrnjačka, Mataruška , Sijarinska, Jošanička, Lukovska i Kuršumlijska.
Istorijski značaj kopaoničke oblasti kao središta srpske srednjovekovne države čine ostaci utvrđenih gradova na visovima rudarskia naselja Stari trg i Novo brdo kao i zadužbine srpskih vladara, koje se nalaze u podnožju kopaoničkog masiva.
Ukoliko želite siguran, brz i povoljan transport obratite se profesionalcima, putem naše kontakt strane
